ПРЕДАВАЊЕ: „ИЗ СМРТИ У ЖИВОТ“
Кроз Цркву откривамо да је Бог љубав и да људи који живе љубав, слободу и у заједници са Богом откривају се као бића која воле и славе живот, а сваки недостатак љубави представља духовну, а на крају се завршава и физичком смрћу. Без љубави људска душа умире, а сама вјера вез љубави постаје туђа срцу и несхватљива души. Поручио је ово професор Православног богословског факултета “Свети Василије Острошки” протојереј-ставрофор, Владимир Ступар, на предавању које је одржано на овој високошколској установи у организацији Савеза студената Факултета.
Данашњи човјек не љуби човјека. Људи не налазе времена да би се видјели једни са другима. Хришћанин дочекује празнике без духовне радости, скоро као да испуњава дуг. Не љубимо ближњег свога, а губитак љубави постао је глобални процес. Не љубећи ближње, не љубимо ни Бога, јер гријешећи се према ближњима, не гријешимо се само према тој особи, него се гријешимо лично према Богу, а Бог је љубав и ко остаје у љубави, остаје у Богу и Бог у њему, појашњава професор Владимир Ступар и додаје:
-Тајна живота јесте у нашој заједници са Богом, Црква нам нуди ту заједницу и у ми у тој заједници препознајемо једни друге као вјечну браћу и сестре који свједоче да пуноћа живота и пуноћа радости открива се у Богу и љубави према Богу, а недостатак да волимо ближње јесте наш недостатак и неуспјех да истински волимо Бога. Онда обично бивамо у ономе што се зове прелест или лаж и вјерујемо да служимо Богу, и да волимо Бога, али управо без љубави Бог нас неће познати ни призвати као своје-додао је Ступар.
Живјети са Богом подразумијева да живимо са људима у миру, љубави и духовном благостању мишљења су наших саговорника студената Дејана Крстића, Душана Мијатовића и Душка Шобића, који искуством доказују да је љубав према Богу једина она која се огледа у љубави према ближњем:
-Бога не треба тражити само у Цркви, Бог је свеприсутан, Бог је увијек међу нама, међу сваким нашим ближњим, међу вољенима, свакоме се треба посветити, свакоме помоћи, јер кроз то заправо показујемо колико заправо волимо Бога-поручују студенти.
Када човјек свим својим бићем заволи Христа, тек се онда не плаши ничега, поучава протојереј-ставрофор Владимир Ступар и додаје: Радује се што живи, што љуби, радује се другима, радује се и што ће умријети, јер ће отићи код Христа да се весели. Док јурцамо свакодневицом у жељи да испунимо живот, ријечи Јевандјеља полажу темељ на корјениту промјену: “Ко моју ријеч слуша и вјерује ономе који је мене послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот”:
-Христос је својом смрћу и васкрсењем побиједио и смрт и гријех и ђавола, даровао нам истинску слободу да у тој слободи и љубави загрлимо једни друге и да се испунимо свим Божијим савршенствима и покажемо да је љубав та која нас чини истински боголиким и да се слобода коју нам је Господ даровао не може ничим одузети од нас, осим ако је ми добровољно не поклонимо гријеху, смрти и ђаволу. Без љубави се пројављујемо као смртна бића, а са љубављу свједочимо живот и живог и истинитог Бога-истиче Ступар.
И Свето писмо нам говори: “Који год вјерује, неће се постидјети и који год да вјерује спасиће се. Јер нема другога имена под небом данога људима којијем би се ми могли спасти”
Извор: Радио Фоча/Радмила Ђевић
Админ: Дејан Крстић