У препуној сали у просторијама Православног богословског факултета 23.11.2016.године са почетком од 19.часова у организацији Савеза студената ПБФ-а одржано је предавање под називом „У ИМЕ ВИШЊЕ СЛАВЕ НЕБЕСКЕ“. Тема предавања је била смисао и значај Крсне славе у Православљу какви су обичаји и историја.
Протојереј-ставорфор Дарко Ђого: „Ко славу слави, слава му и помаже, ко егоизам слави, ко њему помаже”
Смисао и значај крсне славе јесте да нас окупи и сједини у братску Христову заједницу, као сабрање дјеце Божије, на наше спасење и обожење. Због тога је слављење светитеља неодвојиво од заједничке Свете литургије у храму и заједничарења свих вјерника у свему ономе што је Божије. Поручио је ово протојереј-ставрофор Дарко Ђого на синоћњем предавању „У име вишње славе небеске“ које је на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ организовао Савез студената ове високошколске установе.
Крсна слава одређује нас и као народ и као појединачно биће и зато је врло битан начин на који ћемо је прослављати. Слава је дан када себе подсјећамо на хришћанске светитеље који нам говоре да је хришћански живот – стални труд да будемо људи врлине, па је потпуно бесмислено славити врлину фештом некултурног преждеравања и пијанчења, појашњава протојереј-ставорфор Дарко Ђого.
Због тога је крсна слава величанствена. значајна и врло битна , суштински идентитет, знак и обиљежје. Ипак, врло често се претјерује у прослави крсне славе и за традицију сматра оно што није традиционално ни вјековно.
-Умјесто да буде празник саборности, често бива један мали повод за неке наше слабости, показивање или доказивање статусног симбола или нечег другог. Слава и Црква су заједно, а слава , Црква и народ су недјељива цјелина. Дакле, слава нас сабира , а не раздјељује. Свака тема и сваки приступ који раздјељује противан је принципу славе, а заједништво треба да буде око Христа и Цркве, а не око било чега другог-рекао је Ђого.
Слава није само обичај, већ богослужење породице која својим живљењем свједочи истини вјере. Њена суштина није у јелу и пићу, већ у окупљању и опраштању. За прославу крсне славу најважније је имати крсни колач, жито и свијећу. Слава се слави са узвишеним циљем, а не ради гошћења, односно јела и пића, истиче Ђого.
-Не претјеривати ни у чему,већ учинити славу таквом да нас обједињује, учинити милост и пажњу у срцу више него у рукама, јер то што нудимо или носимо је од срца и из љубави. Пуне трпезе и пуне кесе не могу да надвладају духовну пустош коју тренутно живимо и да буду одговор на бестрагију у којој се често као друштво налазимо-истакао је Ђого.
Ако смо кроз вијекове ропства морали да се подсјећамо, по нашим шумарцима и планинским селима да јесмо православни, данас нам је одлазак у Цркву доступнији и слободнији. Зато на дан крсне славе треба да одемо у Цркву и да се подсјећамо да припадамо Цркви, да примимо Свето причешће и цијели дан заједничаримо у вјери и истини, у љубави, благослову заједничког јела и пића , међусобном помагању и праштању, нагласио је протојереј-ставрофор Дарко Ђого, који је и декан Богословског факултета у Фочи.
Предавање професора Дарка Ђога изазвало је велику пажњу бројних Фочака. Просторије Факултета биле су мале да приме све заинтересоване слушаоце. Сви сагласни да је ово први пут да су поријекло, обичаји и смисао прослављања крсне славе приближени на једноставан, занимљив и поучан начин. Ријечи декана вјерно слиједе и проносе и студенти Факултета. Међу њима Дејан Крстић, Миљан Алексић и Марко Радмило, који су и чланови Савеза студената ПБФ-а:
-Суштина славе јесу свијећа, хљеб и вино на неки начин као што у Цркви имамо поређење са Светом литургијом-рекао је Крстић.
-Прослављање не треба да буде формализам, већ је живот у Цркви и са Црквом-истиче Алексић.
-Колико села , толико и обичаја, па тако и када је у питању слава, али ипак треба да знамо да ништа не иде без Цркве-рекао је Марко Радмило.
Из Савеза студената Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ поручују да ће и у наредном периоду наставити са организацијом сличних предавања.
Извор: Радио Фоча
Фотографија: Дејан Крстић