СВЕТОДУХОВСКИ БОГОСЛОВСКИ СКУП
Шта је душа данас – богословски и психолошки аспекти антропологије
τί γὰρ ὠφεληθήσεται ἄνθρωπος ἐὰν τὸν κόσμον ὅλον κερδήσῃ τὴν δὲ ψυχὴν
αὐτοῦ ζημιωθῇ;(Μαθ. 16,26)
Драги пријатељи,
У времену дубоких духовних и културолошких промјена, када се човјек све
чешће дефинише кроз категорије функционалности, продуктивности и психолошке
адаптације, поставља се древно, али са друге стране увијек ново питање: шта је душа
данас. Да ли интерпретација савременог човјека сагледава душу као заборављену,
односно потиснуту ријеч – симбол нечега што више не налази своје мјесто у језику
науке, културе и свакодневнице?
Управо ради промишљања о овом кључном питању људске самосвијести,
Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи сазива Научни
скуп под називом „Шта је душа данас – богословски и психолошки аспекти
антропологије“, који ће се одржати од 1. јуна до 3. јуна 2026. године у амфитеатру
Богословије „Свети Петар Дабробосански“ у Фочи. Научни скуп се сазива са намјером
да се из различитих углова – богословског, философског, психолошког, социолошког и
књижевног – преиспита савремено поимање човјека, његове духовности и живота.
Савремена наука и култура, у настојању да објасне човјека као билошко, психолошко и
социолошко биће, често занемарују његову духовну димензију. Душа, као појам који је
вијековима био средиште богословске и философске мисли, данас се налази између
теолошке традиције и психолошке редукције, између тајанственог и емпиријског,
односно између вјере и науке. Отуда је основна тематика овог скупа управо потреба да
се поново успостави дијалог између духовног и научног разумијевања човјека те да се
постави питање: може ли се савремена антропологија градити без појма душе или је
управо душа оно што човјека чини човјеком.
Циљ овог научног скупа јесте да, кроз интердисциплинарни разговор и критичко
промишљање,
– освијетли богословске и психолошке основе савремене антропологије,
– подстакне ново разумијевање односа тијела и душе у концепту личности,
– истакне значај духовног искуства у формирању човјековог идентитета и
– отвори простор за сусрет Предања и савремене научне мисли.
Научни скуп настоји да допринесе синтези савремене хришћанске и научне
антропологије, у којима се човјек сагледава као биће које повезује материјалну и
духовну димензију.
У границама тематског оквира скупа, научни дијалог ће бити усмјерен око
сљедећих кључних питања:
1.Богословско поимање душе у концепту антрополошке димензије
онтологије и етике
– Која је библијска и светоотачка основа сагледавања душе и на који
начин она може да се интерпретира у односу на изазове савременог
доба?
– Шта је суштина душе и какав је однос душе и тијела и која је њена
улога у спасењу човјека?
- Психолошко разумијевање душе и личности у савременом добу
– На који начин психологија покушава да објасни живот човјека?
– Да ли појам душе и даље има мјесто у психолошким теоријама или је
замијењен појмом ΨΥΧΗ као функционалне свијести?
- Философске и егзистенцијалне димензије душе
– Шта о души говори савремена философија и да ли савремена
философска интерпретација душе може да послужи као
метафизичка основа за сагледавање човјека?
– Да ли је могуће дефинисати однос физичке и метафизичке
димензије душе?
- Културни и антрополшки изазови човјека данас
– У доба дигитализације, социјалне фрагментације и моралног
релативизма, шта значи „спасити душу“?
– Како умјетност, литература и култура могу постати мјеста очувања
духовности човјека?
Научни скуп је намијењен теолозима, философима, психолозима, социолозима,
књижевницима и свим другим истраживачима, који трагају за цјеловитим
разумијевањем човјека као бића тијела и душе, мисли и вјере, слободе и одговорности.
Пријаве за учешће на Научном скупу доставити до краја марта 2026. године на
сљедеће мејл адресе: dekanat@bogoslovski.ues.rs.ba, darkodjogo@gmail.com,
nikolaspajic00@gmail.com и darkokrsman2017@gmail.com. Готове радове за
објављивање биће потребно доставити најкасније у септембру 2026. године.
Вјерујемо да ће овај научни сусрет постати простор живог дијалога, међусобног
поштовања и духовне инспирације те да ће својим доприносом отворити нове путеве
разумијевања душе као тајне људског постојања.
Срдачно Вас позивамо да својим учешћем, радом или присуством обогатите
овај скуп!
Декан Православног богословског факултета
„Свети Василије Острошки“
Високопречасни протојереј-ставрофор
проф. др Дарко Ристов Ђого