ОТВОРЕН НАУЧНИ СКУП „НИКЕЈА – СУСРЕТ ЈЕРУСАЛИМА И АТИНЕ”
Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи одржао Научни скуп ,,Никеја – сусрет Јерусалима и Атине“
У организацији Православног богословског факултета ,,Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву, у уторак 10. јуна 2025. године отворен је научни симпосион у просторијама богословије ,,Свети Петар Дабробосански“ на тему ,,Никеја – сусрет Јерусалима и Атине“.
На самом почетку научног симпосиона обратио се декан ПБФ ,,Св. Василије Острошки“ протопрезвитер – ставрофор проф. др Владислав Топаловић, који је пожелео добродошлицу свима присутнима и истакао следеће: ,,Сваки васељенски сабор можемо назвати Педесетницом јер је то духовски догађај. Зато је битно да саслушамо еминентне истраживаче који се баве овом темом. Веома је значајна иницијатива нашег Митрополита Хризостома која је наишла на позитиван одговор од стране надбискупа Томе Вукшића да се овај заједнички научни скуп одржи. Први васељенски сабор припада времену Константиновске ере хришћанства односно јединственог хришћанства. Стога свим учесницима пожелио бих успјешан рад на научном симпосиону“. После декана Топаловића, обратио се ректор Универзитета у Источном Сарајеву, проф. др Милан Кулић: ,,Посебна част ми је што присуствујем отварању научног скупа ,,Никеја- сусрет Јерусалима и Атине“. Наш Универзитет у Источном Сарајеву је настао рађањем Републике Српске. Посебну снагу нашем Универзитету даје ПБФ у Фочи и као ректор велику захвалност дугујем вашем факултету. Први Васељенски сабор је догађај чије учење је и данас актуелно у цијелом хришћанству. Тако да је и овај научни скуп потврда никејског вјероисповиједања“. Посебну част својим присуством научном скупу, показао је папски нунције у Босни и Херцеговини и Црној Гори, надбискуп Францис Асиси Чулликатт. У свом обраћању истакао је следеће: ,,У Духу јеванђелског братства поздрављамо митрополита Хризостома, Г. Тома Вукшића и све учеснике скупа. Наш сусрет се догађа неколико дана након избора папе Лава XIV на чијем устоличењу је било више изасланстава међу којима је био и екуменски патријарх Вартоломеј. Први васељенски сабор није само јубилеј прославе већ тачка сусрета према пуном јединству ,,да сви буду једно“ (Јн 17, 21). Нека би овај догађај био заједничко решавање свих питања како би хришћанство засијало васељени“. Надбискуп Томо Вукшић је после благодарења Богу истакао да је ,,догађај из Никеје покренуо низ обиљежавања научних скупова међу којима је и овај“. У мјесецу новембру одржаће се још један скуп на КБФ -у. Ова два скупа су свједочење да јединство хришћана постоји јер Никеја је пут ка јединству ,,да сви једно буду“( Јн 17,21). Главни иницијатор овог симпосиона је Архиепископ сарајевско – сребренички и Митрополит дабробосански Господин Хризостом који је са јеванђелским порукама љубави и јединства истакао да је ,,синергија КБФ у Сарајеву и ПБФ у Фочи изнедрила овај скуп. Призивамо благослов Божији на рад овог симпосиона јер јединство и суштаство у Исусу Христу је циљ обиљежавања Првог васељенског сабора. Ми се овим симпосионом враћамо вјери пре 1054. године јер Црква је једна и јединствена – Христова“. Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско – приморски Г. Јоаникије преко свог викара Епископа диоклијског Г. Пајсија благословио је научни симпосион и пожелео срећан рад.
После уводних обраћања, протопрезвитер – ставрофор проф. др Дарко Р. Ђого је учеснике симосиона упознао са зборницима радова претходних научних скупова: ,,Научни скуп који организујемо увијек је послије Педесетнице. Вријеме послије Педесетнице је период када је најбоље да богословствујемо. Сваке године наш ПБФ у Фочи објави зборник радова са претходног научног скупа. Ове године имамо по први пут зборник на енглеском језику ,,Византијско наслеђе данас – шта је нама Ромејско Царство?“.
Научни део скупа обележила су два обраћања проф. др Предрага Драгутиновића са ПБФ – а у Београду и декана КБФ – а у Сарајеву велечасног проф. др Марија Бернадића.
Проф. др Предраг Драгутиновић је у свом раду ,,Апостолски сабор у Јерусалиму (Дап 15) као претеча Првог васељенског сабора у Никеји“ истакао да се о саборима говори у два списа: први је Дела апостолска аутора ап. Луке и други Посланица Галатима аутора ап. Павла. Основни закључак који се изводи из описа сабора у овим списима је да ,,нико не мора да буде Јевреј како би постао хришћанин“. Наведена два списа јасно говоре и о чињеници да су се одлуке сабора у пракси тешко спроводиле, као и да је Апостолски сабор претеча Првог васељенског сабора али и других сабора. Проф. др Марио Бернадић је кроз упоредни приказ разлика између источне и западне хришћанске теологије као и примере савремених теолога ,,мјешовитог језика“ представио свој рад ,,Мјешовити језик теологије као обогаћујући сусрет контемплативне мистике Истока и рационалне сколастике Запада“. Радни део скупа завршен је трпезом љубави у којој су учешће узели сви присутни.
У другом радном дану научног скупа одржане су четири сесије. Сесијама су присуствовали Високопреосвећени Митрополит дабробосански Г. Хризостом и Преосвећени Епископ диоклијски Г. Пајсије.
У првој сесији учествовали су:
Г. Милош Ненезић (ПБФ „Св. Василије Острошки у Фочи“), који је представио рад на тему „Псалам 8 и његова рецепција у Посланици Јеврејима у свјетлу Никејске тријадологије“, где аутор истиче месијански карактер наведеног псалма, повезујући доникејску терминологију са Никејским вероисповедањем.
Г. Лука Лукић (ПБФ Београд), који је представио рад на тему „Прворођени прије сваке твари или преузвишени (створени) Син? Однос Павловог теолошког контекста и аријанске Кол 1, 15 и Рим 8, 29“, где аутор наглашава царску месијанску димензију наведених светописамских места, сагледавајући их кроз аспект ранохришћанског богослужења.
Г. Дарко Р. Ђого (ПБФ „Св. Василије Острошки“ у Фочи), представивши рад на тему „Егзегетски спорови Никеје данас: аријански аргументи у антитринитарном хришћанству и исламу 1700 година“, у којој аутор на основу списа св. Атанасија Великог „О Никејском сабору“, поставља дистинкцију између аријанске партикуларне егзегезе и егзегезе која проистиче из целине Писма и Предања, осврћући се на исламску мисао и феминистичку теологију.
У другој сесији учествовали су:
Г. Јосип Кнежевић (КБФ Сарајево), који је представио рад на тему „Еузебије Никомедијски – ʼсива еминенцијаʼ аријанске контроверзије“, где аутор из историјске и канонске перспективе представља никомидисјког епископа кроз различите теолошке утицаје Лукијана и Оригена, нагласивши дипломатски аспект у теолошком опусу Јевсевија Никомидисјког.
Г. Мирко Сајловић (ПБФ „Св. Василије Острошки“ у Фочи), који је представио рад „Питање председавајућег на Првом васељенском сабору“, где аутор наводи различите хипотезе на основу којих истиче колективни карактер председавања као могуће решење проблема, док са друге стране подвлачи еклисиолошки значај теме.
Г. Ненад Филиповић (ПБФ Београд), који је представио рад „Канонске листе отаца учесника Никејског сабора“, где аутор прави паралелу између канона као збирке књига на основу писаних сведочанстава Јевсевија Кесаријског и св. Атанасија Великог.
Г. Јанко Радовић (ПБФ Београд), који је представио рад „Генеза и рецепција Никејског символа вере као парадигма novum – a“, где аутор на основу коментара Пеликана и Флоровског прави осврт на Никејски символ вере, истичући тако однос догме и историје догмата кроз терминологију.
У трећој сесији учествовали су:
Г. Михајло Оровић (ПБФ Београд), представивши рад „Иларије Пиктавијски и никејско богословље: Богословска анализа делȃ De Synodis и De Trinitate“, где аутор кроз историјски аспект тријадолошких спорова, истиче јелинофони приступ Иларија терминолошком проблему теологије имена и рађања.
Г. Слободан Трајковић (Филозофски факултет Београд), који је представио рад по насловом „Мемра Јакова Сарушког о Никејском сабору: текстуална анализа и филолошки превод“, где аутор представља изворе на основу којих је дошао до одређених закључака о библијском аспекту мемра, као и о метафоричком приступу у приказивању никејских отаца.
Г. Бошко Ерић (ПБФ „Св. Василије Острошки“ у Фочи), представивши рад под насловом „Рецепција 4, 6. и 7. канона Првог васељенског сабора на простору Персије у V веку“, где аутор приказује историјске околности на основу којих долази до рецепције наведених канона у Персији у аспекту митрополитанског система.
Г. Саша Шољевић (ПБФ „Св. Василије Острошки“ у Фочи), који је представио рад на тему „Значај 6. канона Првог васељенског сабора за црквену организацију“, где аутор тумачи однос митрополитанског система у односу на канонски аспект Првог васељенског сабора.
У четвртој сесији учествовали су:
Г. Далибор Петровић (ПБФ „Св. Василије Острошки“ у Фочи), представивши рад „Никеја као избор светог Саве“, где аутор указује на историјске околности Савиног одласка у Никеју ради аутокефалије, истичући као историјске изворе житија св. Саве од Теодосија и Доментијана.
Г. Данијел Дојчиновић (Филолошки факултет Бања Лука), који је представио рад „Никејски отац Никола Мирликијски у писмености српског средњовјековља“, где аутор представља св. Николаја на основу историјске грађе грчких превода и српског културног наслеђа.
Г. Славољуб Лукић (РПЗ Бања Лука), представивши рад на тему „Христологија ранохришћанских апологета у свјетлу никејског исповиједања вјере“, где аутор истиче терминолошки аспект апологета и њихов утицај на никејско вероисповедање кроз различите ранохришћанске символе вере.
Гђа Зорица Никитовић (Филолошки факултет Бања Лука), која је представила рад на тему „Никеја и свети образ вјере у српскословенској књижевној традицији“, где аутор кроз рукописну заоставштину даје терминолошки преглед који се односи на никејску веру и оце.
Г. Раде Булајић (ПБФ „Св. Василије Острошки“ у Фочи), који је представио рад „Иконографска представа сцене Васељенских сабора у припрати манастира Високи Дечани“, где аутор даје опис фрескописа Високих Дечана, тумачећи на символички начин приказ Првог васељенског сабора.
Након излагања и дискусија, које су протекле у пријатељском расположењу и узајамном поштовању, декан ПБФ – а „Св. Василије Острошки“ у Фочи проф. др Владислав Топаловић обратио се пристунима и захвалио на сарадњи, изразивши жељу да се традиција одржавања научних скупова очува у окриљу богословског факултета и да се учесници скупа кроз научно усавршавање и даље окупљају оваквим поводом. Након закључног обраћања оца декана, у трпезарији богословије уприличена је трпеза љубави.
